Годишњица Николе Чупића

215

Сад тај возар седи у тамници окружнога суда, и чека судску пресуду. | "а

— Да није закона, ја бих га каштиговао горе него оцеубилца, рече један поп.

— Не помињите га више, молим вас; тешко ми је и чути то проклето недело, рећи ће иза једнога, стола неки путник, кога сви јако уважаваху; јер о возару несрећнику нико речце више не проговори !.....

Од Кладова до Радујевца многе путнике занимаше питање о некаквој црквеној пари у грошу. Није то Петров динар, али је ствар ипак заплетена.

Још за Турака, причају неки путници, давала се на рибу, крупнију од 20 ока, која се улови у Дунаву од Доњега Ђердаца до Брзе Паланке, по 1 пара од гроша Џамији. ·

Од те таксе ослобођена је само риба: Сом, Јесетра, Моруна, н Паструга. Те су краснице могле ући у човечија уста без икакве таксе !

Кнез Милош, кад заузе Кључ и Крајину, право на, ту таксу пренесе на кладовеку цреву, која је, после, то право давала под аренду за 100, 120, до 130 дуката на годину.

У најновије време, нађе се неки арендатор риболова, који се одупре плаћању те црквене паре. Ствар дође пред суд. Џрви суд пресуди да арендатор плаћа и ту пару, како се обавезао. Али већи суд, који више зна н више види, нађе да нигде у законима не пише ништа, 0 тој црквеној пари, па зато пресуди: да арендатор не мора те паре плаћати! Арендатор дакле доби! Црева изгуби! Са свим природно: велики судови