Годишњица Николе Чупића

ЗЕЕ

Од Зајечара до Пирота (од 27 Јуна до 5 Југа)

ми

Зајечар сам, последњи пут, гледао, и то на добар топомет даљине, 26 Августа 1876, кад оно на Краљевици сеђаше потоњи чувени бранилац Плевне ОсманПаша , и када српска војска нападаше на Османа, не толико да га из положаја истисне, колико да велику навалу турску на Адексинац колико толико устави!....

Од тога крвавога дана, први пут се сад приближујем к Зајечару. Идем с неким необјашњивим теретом у души: нешто ме и жалосно и радосно наизменце око срца стеже. Жао меје што је душман нечистом ногом својом стао на земљу отаџбине моје, а мило ме је што та најезда траја тако мало, и што се заврши тако великом погибијом врага!

Од села, која и данас сведоче турско варварство и черкеско беснило, на путу је прво чувено и лепо село Копривница, у које стигосмо ја и моји другови после по дне. Од некадашње красне две механе, од лепе школе, од суднице и од великих кошева, стоје данас негде голе огореди зидови, а негде гомила камења.

Уза зидове од погорелих механа прислоњени су неки наслони, те путни ипак има где уставити се и занскати чашу воде, или залогај хлеба...