Годишњица Николе Чупића

225

И сад5 милиуна Маџара гњаве 7 милијуна Срба/..

— Чича Мито, како ће пет милиона гњавити седам милиона 2

— Е, мој господине, ево како: Маџар има своје жупане, своје феишпане , своје солгабирове који држе земљу, и воде његов народ. Још мало да потраја, Маџар би имао и свога краља! А Србин има само једнога патријара у Карловцима, који чува наш закон, и стара се за српски народ; другога Србин нема никога; па је српска земља распојаса !

Сад су нам а патријара отровали у Белој Цреви!...

— Па шта ће бити садг

— Не знам; не могу да чујем шта се ради. Али се нешто мути. Ко зна да се што и до пролећа не излеже 2...

Још нам чича Мита исприча куд се део Кошут после леберије (ребелије), и како су Руси покорили Маџаре, па семи опростисмо с њим, задовољни што видесмо да се он, у Копривници, у свом стању и положају, тако живо интересује за ствари свога народа/.

Хвала његовом осећању !

Из Копривнице стигнемо у село Рготину, а за тим у Вражогрнце. На оба та села познају се још трагови Турака и Черкеза; али родност ове земље, и вредноћа овога честитога народа, ако Бог да, скоро ће све те трагове спрати, да се нигде не ће ни познати. Путник, којиби се журио из Рготине ка Вражогрнцу, не гледајући ни десно ни лево, штетовао би. Ваља за који часак свратити у лево, на рготсву реку, која је одавно чувена што носи песак из кога се суво злато испира. Она тај песак носи и данас. Но ми је не помињемо по њену златну песку, него по бедом брашну које она меље.

Годишњица Ник. Чупиа ГУ 15