Годишњица Николе Чупића

230

Прошавши кроз Вратарницу, наслушавши се спомена, о бојевима старим и о бојевима новим на том пролазу, изађосмо у поље Новоханско. И на малом месту, Новом Хану, као и на убавом Књажевиу, виде се два супротна утицаја, две супротне радње: утицај турски који све затире, и утицај српски који све подиже и оживљава.

Човеку се срце цепа кад помисли на онодику тековину, коју прождре пламен у Књажевцу, или на онолики труд који данас Књажевчани улажу на 06нову Књажевца. То бисемогло уложити у што друго, у какву тековину нову. При свој штети, која тако тешко пада људма, Књажевчани данас опет могу рећи пустоме и дивљем Ејуб-паши:

— Куће си нам уништио. Дрво су биле, па су и сагореде. Али воље наше, крепости наше уништио ниси! Ми смо наумни да живимо и — из пепела твога огари= шта избија, ево нови живот наш, а тир А твоја сила 2...

Црква је књажевачка, данас лепша него што беше пре. Школа је и већа и лешша. И сва та јуначка варош, тако да је назовемо после онога, што је издржала и претрпела , ако и није лепша него што је била, она је млађана, она је крепосна, она трепери снагом и надом на бољи живот !....

Књажевачки трговци вуку своју робу највише из Београда. Само два дућана раде непосредно с Пештом. То су: гвожђар—ковач, и један бакалин.

Из Књажевца пак извози се: пшеница, коже, вуна, лој, ораси,“ и по нешто свиња.

" Овога лета бавио сеу књажевачком округу неки Антон Канцити из Тракије купујући од сељака матора дебла, орахова. Бирао је највише чворновата. Човек овај плаћа добро што купи, а вели да му ораховина треба за разне украсе и намештаје собне. Извози је у Смирну и у Марсељ. Сељадима се ова трговина чи-

нила толико необична да су многи мислили етај човек тражи некакву оставу, некакво благо под орасима !...