Годишњица Николе Чупића

242

· Осем она три мало пре поменута виса на билу Старе Цланине ваља именовати још ове тачке: Мартиницу Горњу, Мартиницу Доњу (преслал), Брезову Чуку, Плочу, Иванковицу, Аловит Камик, Бату, Белеге (преслап) куд се прелази из Топлога Дола у Чипуровац; Вражу Главу, Крваве Баре (преслап), Међу Планицу, Три Чуке, Копрен, Турло (страна), Пртоп (преслап), Кацу, Нови Пут, Сировичницу, Слап, Добро Јутро, Ту·" панац, Мучибабу, и Прелесјв.

Предео на север од венца Старе Планине, као што рекох, зове се Загорје, а људи — Загорци. Предео па на југ од планине, ка Нишави и Пироту, зове се Торлак, или обичније Торлачко, а људи Торлаци.

Граница између Србије и Бугарске проведена је бИилом ове иданипе, и тако је Загорје припало кнежевини Бугарској а Торлак Србији.

Загорска места најближа планини јесу: Влашко Село, Чипуровам (паланка), на гласу с лепих чипуровских ћилима, Копиловци, ИТ.Д.

А торлачка села под планином ав Топли До, Дојкинци, Јеловица, Росомач, Ржана, Ит.Д.

Овде је у реду сетити се и народних прича :

Јунака многих српсвих народних песама, Љутицу Богдана, народна прича види на Загорју, куда он „зове у госте Краљевића Марка, у свој Шарен-град! '“

Народ, даље, прича да је Љутица Богдан. имао Кулу на Турији, близу Суповца,“ и, најпосле, са свим разговетно тврди, да је Љутица Богдан био Војвода | зазорски, да је седео у Кули, која је и данас главно место у Загорју, 2 сата од Вршке Чуке, и да су му земље биле у тимочкој равни, испод нашег села Вражогрнцаз !

1 Кнежевина Србија, стр. 421. 2: Кнежевина Србија, стр 787. | 3: Кнежевина Србија, стр. 881.