Годишњица Николе Чупића

248

Не може се човек не зачудити како се то казивање подудара, с местима. Пишући „Кнежевину Србију“, још пре године 1876, и уносећи у њу ово народно причање, ја нисам ни елутио да оволика месна имена, тако тачно одговарају нзродном причању.

Торлак се,по казивању сељака, пружа више Цариброда до Губеша, последњег торлачког села на тој страни. Одмах иза Губеша, село је Гинци или Ђинци. То је већ село шопско; и од њега настаје предео који се зове Шопско, у који се броји и Софија, данашња бугарска престоница.

Шопови се разликују говором и оделом од Торлака; а разликују се и од правих Бугара.

Докле се пак на југ и запад пружа Торлачка земља, не могох тачно сазнати. Једни веле: на запад — до Беле Паланке, а на југ до Лужнице. А други кажу да се пружа чак до Ниша и до Знепоља!

Зазгорци и Торлаци разликују се међу собом и говором и оделом; само те разлике не падају одмах у очи невичну гледаоцу.

Зазорци своје гуњеве шарају црвеним гајтаном, а Торлаци своје црним. Ношиво женско још више је разнолико.

Још има једна разлика: у Загорју, особито под планином, има доста гушаваца, а у Торлаку не видесмо ни једног човека, с гушом.

Међу тим Брсна имена славе и једни и други.

Највећа вода, која тече кроз Торлав, јесте Нишава. Она има више извора.

У селу Годечу, у месту Злом Долу, извире Годечка Река, која тече к Цариброду, више кога прима речицу Јежевицу из Драгоманске Клисуре (од Три уши).

16%