Годишњица Николе Чупића

„Од ког бољег у свој Босни нема У свој Босни и Ерцеговини

или : „Ми ускока дивно дочекасмо Дочекасмо, па га потурчисмо —

ма колико приписивали овакво повраћање самој потреби, да се следујући краћи стих допуни, опет је у томе и угађање уву велику улогу имало. Неки су се у том погледу и на избор речи обзирали тако, дасу се мешале трохејске речи с речма дактилским, с анапестима и другим, како би различно дизање и падање гласова оделонило монотонију каква се н. пр. у нашем јуначком стиху јавља, а произвело, тако да речем, прозки длагогласни ритам. Разуме се по себи, да се у преводу не може и на овакву лепоту обзирати, што је преводилац везан за речи, какве му оригинал због емисла намеће. Али је свакојако нужно не губити из вида бар оно, што се може постићи.

Ово сам само мимогред споменуо, како би 0правдао горе положено правило о следовању глагола у једној истој реченици. Горњи би дакле превод бољи био овакав:

Они су без сумње задовољни били, ако су им Срби известан данак плаћали, или по некад помоћну војску слаљи, или бар у теорији врховну влист Византије признавалљи.

На стр. 83: „Знатно се множио број становника, материјално је благостање цветало, и ма да се индустрија у своме развитку није још развила из