Годишњица Николе Чупића

2)

лисати по основи радијоналној, а не по колебљивој практици.

Да се по разлици саме радње, глаголом изражене , мора употребити један или други предлог, а не произвољно, један ма који од њих, повазује сам смисао говора, сам појам ове или оне потребе у језиву ради потпуног разумевања. Поред ове потребе дакле, где се ставља међу, ту сене може ставити између.

Предлог међу има и треба да задржи значење радње, привезане глаголом за некакву средину у већем или мањем обиму па дошла она са стране, или се на истом месту развијала искључујући сваки појам покрстања од те средине на даље, као што н. пр. показује предлог између.

Познато је, да живот језику дају у сваком народу глаголи. На ове дакле мора се највећа пажња, обратити. Кад н. пр. народни песници кажу:

«Међу Турке ватру оборише«. »А дотрча Комнен барјактарс Међ девојке крај воде студене“. »Добро Муја беше погодила Међу токе у прси широке«;

тако исто и стари писци: „ДА не смо такоке фрђун мепо приттеме уноснтн“ (Данич. речн. стр. 61.): онда нам је врло јасно, да је овде радња дошла са стране,и у том случају језик је утврдио правило да се после тог предлога (међу) именица ставља у четврти паде.