Годишњица Николе Чупића

30

Оћемо ли од овога правила одступати само с тога, што се у народној појезији кадшто налазе и одступа :а од тога правила 7 Тако н. пр. у стиху:

»Међу се се хоће да поморе,

„Злаћенима да пободу ножи«“ и ако глагол „поморити се“ показује, да се радња на истоме месту извршује, на ком је и постала, а да није дошла са стране, опет је онај исти падеж: употребљен, који је и горе. Зар ово не ћемо сматрати, не као изузетак, него као погрешку г

И сам г. Даничић у својој синтакси (стр ]. 60), из које сам ове стихове исписао, врло добро примећује: „да је за оваке помисљи: обичнији шести падеж.“ ·

Но пођимо даље. На стр. 588 навео нам јет. Даничић из народних песама и ове стихове: и у »Гором језде међ собом говоре.“ “Нека ти је међу браћом хвала,“ «Лепо ти је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима, Као Мару међу ђеверима« нашим старим рукописима: „ако се КОођ крамола ууннн мего намн, „Кон длавећ баде мећу монмн лудмн н мећу давровљуднн“. (Дан. реч. П 61.) дар није овде јасно, да нам глаголи показују или само место, на коме се нешто ради, или радњу, која се ту извршује, а не долази са страџе 2 Но кад на стр. 189 у подобној прилици видимо други предлог, а не овај, оћемо ли због овак-