Годишњица Николе Чупића

12

које се тако разгранало и згусло, да се често с насипа, кад се брзо путује, не може ништа да види деено и лево од пута.

На Чечинском Мосту пређосмо на десну страну моравину, и дођосмо под Курвинград.

По најновијим осветљењима ово је стари наш попријан.

Курвинград је на последњем чоту од косе Селичевице, која упире у Мораву. СО леве опет стране упире један чот одбрда Јазбине у Добричу. На овом чоту, баш према Курвинграду, има једна стара зидина, за коју кажу да је био намастир, и да је у њему живео неки бесни калуђер, о ком се ни причати но може. Та се зидина зове Комига.

Од ове Комиге на, северо-запад, поврх села Ггадишта, имају остаци од некаквог великог старог града, за који сељаци причају да је био тако ведики, да је одатле до Ниша „мачка могла отићи све с крова на кров а нигде на земљу дане слази!

Име граду томе не памти нико.

Наш путни другар, г. Д. Каранфиловић, гледајући у Курвинград, каза нам пословицу која се товори за ово место, и која. гласи:

„Цар царује у Цариграду а Чеврљуга у Курвинграду“. Смисао те реченице био би ово: Сваки је госа на свом огњишту“,

__Малко више од онога брега на ком је зидина Комига, према Курвинграду, у Мораву, с леве јој стране, пада река Топлица, по којој се готово и сва њена водопађа зове Гоплица.

: Не уди сетити се да испод Врање има један вис који

се зове Чеврљуга, и, око кога се лила крв при освајању Врање. А овуда опет људи тице шеве зову чеврљуге !