Годишњица Николе Чупића

· 396

отеци!; у Цолимљу је манастир Маржићи, о ком се за сад осим имена ништа, више не зна; у Полимљу је Ореховица, ман. св. Ђурђа; у Полимљу ја Никољац са црквом Богородичном мало више Бијелога Поља; у Подимљу је запустеди манастир Куманица“: у Полимљу је запустели манастир Мила-; у Подимљу је манастир Давидовица“, који по казивању Хиљфердинга, и сад поје. „Мени су говорили, пише Хиљфердинг, да је уз Лим пуно манастира, да су неки од њих пусти не одавно, а да се неки 'и сад држе. Народ приповеда, да је у ПЏодимљу од Гусиња до ушћа Лима у Дрину било у старо време 70 манастира“. Коликог су значаја имала ова средишта у старије време, показаће белешка једнога италијанског путника, из 1550. Катарин Зен, млетачки посланик, који је те године путовао у Цариград султану, говори овако о Милешеви, топазјего де сајојег! зегуја : „Црква је уређена по грчки, с многим сребрним и златним накитима. У манастиру има 50 калуђера са својим игуманом (селетаје), који каже да у овој провинцији има 20 манастира под својом управом. Плаћају султану 1000 дуката харача на годину. Калуђери, пошто одслуже службу, иду у поље те раде тежачке послове“. Путник је видео и тело св. Саве, ади додаје даје он својим очима видео само руку (беампе Х, 207).

Т Гласник ХОП, 17, у мом чланку о Срп. поменицима.

2 Гласник ХАЏ, 187 под Мажићи и Маржићи.

3 Годишњица 11, 250 у чланку Ил. Руварца. И то је у окодини Биједога Поља. Види у моме чланку „Српске области“ у Гласнику ХБУПГ, код Дабра.

4 Гиљфердинг, Босна 2-го изд. 220; Гласник ХО, 136.

5 Гиљфердинг, на нав. месту.

6 Гиљеердинг, на нав. месту; Гласник ХИЛ, 131.