Годишњица Николе Чупића

327

Оволико је споменуто о Подимљу и старинама његовим, да би се још један пут посведочило како је то знатан крај, и да би се они које тамо пут или прилике нанесу, сетили како је књижевности и науци српској јако потребно имати што тачнијих и опширнијих бележака о географији, статистици, топографији (с којом би нарочито ваљало везати сва мбена имена села, потока, цркава, брда, нарочито старих развалина) путовима, и нарочито старинама и развалинама у опште, о траговима старога живота сваке врсте, који се сад могу наћи у Полимљу. Докле нас неко, себи на славу а нама на велику корист, овим не задужи, ми и опет к ономе, што је из тога краја сада познато, прилажемо ове белешке о Никољ-Пазару и Бихору граду, некадашњим знатнијим, а сада једва знаним и 3а6орављеним местима, старога Полимља.

ж ж ж

Кад сам 1877 путовао по Фрушкој Гори, покажу ми у ман. Беочину једно особито лепо писано и добро сачувано јеванђеље сриске реценсије. Писано је на хартији и фолију, словима крупним, правописом који носи све знаке реформе Константина Философа, само што ти знаци нису свуда следствено сачувани (што је, у осталом, уопште тешко наћи). Акцентуација је прилично правилна осим у знаковима“ и, који се обадва често налазе на последњим слоговима у речи. Олово ђ је ретко, и још се виђа у предлозима вђ и сђи кад су сами засеи вад су с глаголима сложени; али ни то правило није постојано кроз цео рукопис. Место ћ почесто долази народно а. Интерпункција, (страна прилична слаба, у нашим старим рукописима) обратила, ми је својом правилношћу пажњу на се. Знаци су јој којима се писац