Годишњица Николе Чупића

52

„утече међу работнике,“

„Скочи Марко међу сужњима.“ „Он сад пушћа своје бојно копље Своме шарцу међу уши« —

Зар није сад са свим други смисао ' Сад Марко није скочио, да оде даље, већ је остао на истом месту; у првом стиху, неко није просто утеако из средине работника, него из неке непознате средине у дружину работника; а копље се не баца, да оде даље, „Дели Муси у прси јуначке,“ него иде у уши Шарцу. Потоње разлике у употребљавању предлога међу и између не могу овде да наводим, што би ме то далеко од мог предмета одвело.

Да, би јошт јасније доказао, да у народним умотворинама има и погрешака у језику, и по томе да и оне (погрешке) не могу ући у правило, нека ми се допусти, да само јошт један пример наведем из синтаксе г. Даничића.

Познато је, да се именица после предлога са ставља у шести падеж, ако глагол показује заједничку радњу, дружину, заједницу ; н. пр.

„И с њом даде земљу и градове,“ „Волим с тобом часно погинути,“

На против, ако глагол показује такву радњу, која се извршила неким оруђем, неким средством, онда се несме употребити предлог, а где год у таквој прилици нађемо предлог са или екраћен с,