Годишњица Николе Чупића

346

од реке Лима. према Рожају Суводолу зову се' Горњи Бихор. По томе еве горе наведене белешке и дедукције о положају места Горњег и Доњег Бихора изведене су из рђавих података, и не вреде ништа. Да, би се пак видело, докле, од прилике, хвата Доњи Бихор, а одакле почиње Горњи, поменућу да еу Биоче и Лозна у Доњем Бихору, а да је Црниш (који има на карти забележен) на граници међу Горњим и Доњим Бихором.

По ономе што сам сазнао од овога човека (за кога сам се уверио да места добро познаје) Бихор град и сад стоји на своме старом месту, само што ве име изгубио,и што о њему нико од путника ни. географа ништа, није забележио, Уверио сам се, да се река, којој је на карти име Ујезшса забележено, заиста, зове Љешница. На дну Љешничке долине, баш где се Љешница стаче у Лим, налази се турско село Биоче с обе стране Љешнице, У томе селу има турска џамија, аоко џамије су зидани чардаци с мазгадима у које су се и за последњег нашег рата Турци мештани од једног напада Васојевићског затворали и с успехом бранили. Џут из Бијелог Цоља у Беране про лази кроз сред седа Биоча. На карти је аустријској на десној страни Љешнице, мало даље у планини, забележено село Љешница, за које ми је мој Васојевић казао да га никако нема. На десној страни Љешнице и Лима, у куту који ток тих река прави на вису више Лима и Љешнице, ади особито више Љешнице, према којој се брег стрменито обара, сахат уз ордо од Биоча, налази се полуразваљен грал, који се сад зове Градина. Вис, на коме је Градина, виши је од Оброва, који је на десној страни Лима, југоисточно од Бијелог Поља, тако, да се са Градине преко Оброва види сав предео до Бијелог Поља. Да-