Годишњица Николе Чупића

55

прича тако хладно, да неће ни да се чуди томе, неће ни да кори Србе, ни да их пријатељски пожали — јер сваки писац треба да је пријатељ свом предмету —. Вековно робовање поништило тежњу за самосталношћу —- то је све ради објашњења. А шта је оно, што их је гонило Аустрији у наруче% Тежња за слободом. А да шта је друго "тежња за самосталношћу до тежња за слободом. Та се тежња не може делити на нижу и вишу, она је једноставна. Државе, које се увећавају рачунајући на ту деобу, погрешно рачунају и увидеће то кад тад. А колико је у Србина угашено било онда српско осећање, тврди најбоље одговор кнеза Алексе Ненадовића Михаљевићу, кад га је питао, после свиштовског мира, зашто неће да остане у царској служби, кад се завлео да ће цару веран бити: „Истина је, да сам се заклео да ћу му бити веран и против Турчина за слободу моје очевине војевати и познато вам је, да ја моје заклетве не преступам нити цара изнеревавам и остављам, ноцар оставља мене и сав народ српски као његови стари што су наше прадеде остављали. За то идем натраг преко Саве, а немам писара ни други учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати свавом ка„луђеру и топу, да у сваком манастиру запишу, да, више никад тко је Србин Немцу не верује.“ '

Т Мемоарп проте Мат, Ненадовића стр. 27. Ово место навео

_је и плсац у својој историји, не мислећи да ће њиме потрти оно што је налред био рекао о самосвести срп. народа. Можда га је знавео за то, да осуди ондашњу политику бечког двора.