Годишњица Николе Чупића

51

мировић одушевљен Србин и родољуб, и достојан наследнив пећских патријараха. А свеоне побуде, које је он у меморандуму навео (као: ла Русија треба да подигне српство, да би имала природнога сроднога савезника; да на земљи нема, народа, који би тако као српски народ волео Русију и Русе и одан им био; да је обновљење цариградскога, царства и подизање Грка неплодна и некорисна идеја, итд.) могу се узети,у најружнијем смислу — ако би био вољан за то — као политичко адвоцирање за добру ствар. Али ево како мисли писац ове историје. Он вели, да је Стратимировић био без сумње врло способан и енергичан човек, да је био у милости код царскога двора и да је био толико. мудар, да га је влада аустриска употребљавала, као свог посредника у српском покрету и он опет остао чист родољуб. „Он је био пре свега Србин, и ако мање српски владика,а више политичар, и као такав вазда је планирао о обновљењу негдашње српске величине; али је у срду своме (најживље)

ипак симпатисао — Русији и руском народу.“ Колико је објективни историк овде необјективан, нејасан и готово противуречан; — двапут је гори

и сасвим је изгуби» тават научничви мало даље, пошто је казао какав је био меморандум Стратимировићев. „Нећемо се — вели — упуштати ни да оцењујемо овај план, нити пак да карактеришемо митрополита. Стратимировића, који је био це-

1 БећмеКег УЛ, 430