Годишњица Николе Чупића

84

лена на, колено преносе, него се тај духовни живот и међу другим племенима шири, онамо корена хвата, И НОВОМ. снагом своје растење и развитак наставља. Историја, учи, како често духовна творба једнога народа, постаје -својином другога народа. Шта, и шта пута једни народи ство. ре ту дивну, бесамртну светлост, уживају је сами и предају је другима, а после се догађа, да је ови други одрже и даље развијају, докле је они први међу тим изгубе, и после је жељно гледају у оних, којима су је сами дали.

Тако је ваздушаст, бесамртан, од телесности засебан овај живот духовни. Закони су организма његова друкчији од организама телесних. Живот духовни, као духовну страну једнога народног живота, наћи ћемо у душама појединаца тога народа, у ономе неземаљском бајном простору, који су људи себи створили и везавши га за земаљске интересе, још га већма тиме утврдили. У животу је телесном пропаст, он се свршује смрћу ; живот духовни је непропадљив.

Народи, који су кадри били да створе живот духовни, учинили су да се пренесе духовни живот њИхов у ризницу духовнога живота осталих народа, овековечили сусе барем докле има духовнога живота на. земљи, Где је данас телесни живот старих Јегицћана,. Асираца, Вавилоњања, Индијанаца, Јелина, Римљана 2 На њиховим стаништима видите данас племена, која, су Физички сасвим другојачија и мање више од крви друге; али је творба духовнога живота њихова била јача од њиховога Физичког организма, она их је преживела. Споменике, створене духовном радњом и духовним животом тих људи, ми видимо, ми уживамо у њима — али о те-. лесном облику онога света ми можемо само мислити. Те. лесно је обличје гроб прождерао: — пред споменицима. духовне радње — он се показао немоћан.

Што вреди за народе — оно вреди и за појединце,.