Годишњица Николе Чупића

87

мисли, којом мером ваља похвалити заслуге онога воји је изумео прва кола, или измислио свећу, или пронашао нож, иди шивење, или ма коју ситну вештину, о којима ми данас ретко мислимо, да могу имати своју историју. Наше су очи на овој страни засењене заслугама најновијих великих пронаходника железнице, телеграфа, телеФона, итд. Све што је обично и необично, мало и велико, релативно је према томе како се кад и како се према, чему узме. Та ипак разлика у послетку не истиче из разлике у извору. Некад је тежи посао лакше, а некад лакши много теже извршити.

Сила, која је покренула да се измисле гусле и најдивније опере; да се опева нешто песмом и да се о нечем напише књига; да се усаврши нека чивијила на поточари и неко коло на парној махини; да се измисли татка и да се изради сувремени роман; да се изрече пословица и да се склопи и смисли Философски систем ; да се мотре, памте и причају прости појави у природи, и да се о њима мисли комбинаторски и по Физичким правилима; да се сагради сапун или испече ракија и да, се учине хемијски проналасци — у суштини је својој једна, иста снага покретна. Различита су времена; различита су претходна. приправна средства ; различит карактер талента ; различит — на послетку — посао сам: али је творна сила у свој тој различитости једна; она постаје снагом живота духовнога. Тој истој сили приџада и она радост, коју осећамо кад смо нешто створили; она се крепи кроз ону сујету, која нам ласка, кад чујемо да други хвале дело наше, да нам глас расте, да нас признање обасипа; она је што у људи интерес буди и одржава за све лепше, више и племенитије; она даје моћ уверењу, да смо духовну тековину предака својих умножили или одржали; она је дакле, у оној Финој и несебичној љубави према општем добру, према идеалном појму човечанства, заједнице, народности и отаџбине.