Годишњица Николе Чупића

88

То опште добро, ти идеални појмови човечанства, заједнице, народности, друштва и отаџбине, науке и слободе, нису ништа друго него разне стране живота, духовнога, у неку руку разна имена његова. То су збирне кодичине, у којима је као у некаквој идеалној жижи ухваћен не само духовни живот појединаца, него и интереси и тековина и сваколика покретна снага његова.

А љубити овај живот духовни значи осећати најплеменитију и најчистију љубав, до које се може уздићи друштвени човек. Шта и шта пута живот духовни тражи и само презирање живота телеснога > Колико пута не нагони он своје пријатеље да се одреку угодности телесних за хатар творевинама, сладостима и наградама живота духовнога, ма да их те награде и сладости очекују истом у незнаној будућности с оне стране гроба. Погледајмо часком на који пример телеснога пожртвовања, у хатар животу духовному! Историја образованога 40вечанства сва широм пуна је примера ове врсте, .

Тим примерима личнога, пожртвовања, телесних угодиости па и самога телеснога живота животу духовноме свет је старе класичности поглавито васпитавао нове на раштаје. У томе је старом свету пуно јунака и мислидада, који су не само своје угодности него и свој живот полагали на жртву идејама и уверењима, својим. Средњи век је занео мисао људску на поље једностране религиозности. И колике су силне жртве, па с коликом хладнокрвношћу поднешене овој страни живота духовнога! Можемо жалити, што духовни живот средњих векова није служио роднијој. истинитојој, за светски умственп напредак кориснијој мисли;али се и у томе времену морамо дивити снази живота духовнога и ведичини личнога пожртвовања за религиозна уверења, и идеје. Опомените се пустињика, који, занесени својим религиозним идеалима муче себе свакојаким, нечувеним патњама, и