Годишњица Николе Чупића

89

вољно се стављају на границу смрти и живота! Опомените се оне потоцима проливене крви, оних стотина и хиљада за веру положених живота, и опомените их се само као доказа, колике је жртве кадар принети човек мислима н уверењима својим, љубави живота духовнога.

Вечном славом увенчавају се јунаци, људи, који су савладали и најприроднији нагон самоодржања, да место њега ставе племениту задаћу свога живота духовнога, своје уверење, своју дужност! Из оне мере, која у таким примерима показује победу човека над нагоном природнога самоодржања, која обасјава уништавање свога, телесног живота, за хатар животу духовноме, црпе се мера признања јунацима. Што је већа немогућност, што силнија у тој немогућности издржљивост — то је већа, слава. Та слава показу е већма него ишта, колико је крепка основа живота духовнога у друштвеном организму човечанском ; из ње се види, како друштво као друштво осећа у животу духовноме своју творну и хранитељску основу; она је најјаснији доказ, како сав развитак 40вечанских друштава, сва образованост њихова ништа, друго није, него створ живота, духовнога.

Круг личнога пожртвовања далеко превазилази сферу јунаштва и војничкога одликовања. Оснивање и ширење просвете има такође својих јунака. Та не почиње ли баш историја српске просвете једним таким јунаком > Не оставља, ли Раско Немањић, потоњи свети Сава, владалачку кућу и домовину, да с туђим људма пође у калуђерски свет науке ради2 Не оставља ли баш он шарен и госпоцки , пун обиља живот, да место њега над КњЊИигом капље, да од молитава несаницу Градирг Џа не помаже просветном духовном животу ни онај који само ењиге пише, помаже му још више, и управо потпунце тек онај, који им даје могућности, да света угледају, ма којим то начином (било. Може ли бити беседника без