Годишњица Николе Чупића

90

елушалаца 2 Може ли бити учитеља без ученика 2 Свећи није довољан само фитиљ ; ваља га још и воском обавити.

У ком се народу не може одржати књига, у ком не може наћи рада учитељ и писац —- у томе је народу врло тешко основати просвету. А много треба, да се поље рада за писца и учитеља обради и приправи.

Често би духовни живот нашао огроман полет и дивну снагу, да му поље рада његова, његове учитеље и његове ученике не тишти сила туђега освојења. А освојење се ово опет ничега, тако не боји као живота духовнога, јер су баш у њему невидљиви и непресушни извори најјаче снаге и најтрајнијета отпора. За то низ јунака, који разбија препреке духовнога живота, те га на видик изазивље, није славан само по својим јунаштвима јунаштва ради, него је творац и живота духовнога. Светлост науке, дивота уметности и питоми мирис појезије зна се да могу у народу заробљеном нићи и развити се истом кад му се ланци окова разбију. Људи мача много пута почињу и посао пера, који касније од њих људи пера и прихватају. За то је обично посао једних и других једно дело.

Ако се обазремо сто година назад; ако помислимо на стање нашега, народа у 1780, па га упоредимо са данашњим, за час ћемо наћи слику, која ће нам пред очи изнети преплетеност, али и целокупност ових разноликих, ма по свом извору опет једних истих сила духовнога живота народнога.

Јасан дан невезаних мисли и просвете сијао се над, већим делом Јевропе. Дуж западних обала њених орила се хуманитарна клика за просветом и слободом. Колика је та допирала и до обала средњега Дунава; многи је њен таласић ударао и у суседну нам Аустрију. Отуда су те племените тежње и по гдекојега нашега сина Дохватале. Али је над целокупним нашим племеном вла-