Годишњица Николе Чупића

ЂУРА ЈАКШИЋ

песник н СалнкАР

(1832 + 1878)

ме љ—

У свету, брале, нема љубави.

Мишљење човеково о живу човеку врло је непостојано. Ту вреди оно: „Чојек чојку тајна је највиша“. Прилике донесу, те нам и мио пријатељ често ради друкчије, него што би ми хтеди, или него што би ми мислили да треба, да ради; разиђемо се у мишљењу; час нам се чини, да је добар, уман — час ла није; час га хвалимо — час кудимо; дали би све за њега, помажемо му и кад не треба — и опет смо често немарни према њему, и кад му се треба у невољи наћи нема нас; мењамо своје мишљење о њему мењајући се сами — и никад не умемо казати, шта, на чисто мислимо о њему. Али кад умре пријатељ, у сузама жалости растопе се светски и земски интереси и над гробом његовим засине сјајна зрака чисте љубави, пријатељства истине ; и оно, што се помисли о умрлу другу или пријатељу, остаје вечно. Тако ствара последње и најчистије мишљење о човеку његов пријатељ, његов суграђанин, његово друштво и — човечанство; и то се зове спомен.. Од историје имамо то добро, што непостојана мишљења и судове сувременика о сувременицима Ре ишвује и3– ричући последњу пресуду.

ГодишШњицА Ник. Чупика ТУ

~