Годишњица Николе Чупића

98

— У свету, брале, нема љубави — певао је наш песник; и у том кратком стиху песничком лепотом исказана је ова сува теорија. Јест, добро име и глас у свету, за чим други људи жуде, то песник зове — љубав Јер ко љуби, жуди да буде љубљен. Те љубави песник наш није зазнао за живота. ..

Добро би било знати једном на чисто: је ли ТО судба свију песника — ако не свију великих људи проћи мученички кроз живот; је ли и то знак, по коме се песници позвају; и јесу ли оно правимн велики песници, који су за живота били познати, признати, награђени, у власти, богати — који су се за живота наплатили 2

Песник је сила, која сама себе осећа. Одиста, сваки песник мисли у себи оно Овидијево: Еф Пеџа 1п пођћа

·. . Па можда баш за то треба грдна чуда и чудне среће, да песник као човек срећан буде. Топло огњиште, пуна кућа, добра, честита жена, весела, здрава дечица, одлично грађанство, мирно стечена наука, ведра воља, здрав желудац — то је супротни пол песничкој души. Песник је човек од срца, а срце је најнесрећнији другар у животу. Благо сиромашнима срцем ! |

[ ж Породица Ђуре Јакшића настанила се прошлога века у Банату, у садашњем кикиндском диштрикту, у

" Изворч за биографски део ове етудије били су ми: псвмртна архива нок. Ђуре; грађа биографска, коју мп је послао брат његов Макса, свештеник у Т. Хиђошу; казивање п бзлешке удовице покојникове: казивања Ђ. Поповића и писма, која је Ђура њему писао; казивање Ј. Јовановића, песника; грађа биографска, коју ми послашце Новак Радоњић, сликар, п Жив. Ковачевић, телеграфиста; жазивања Јов. Бошковића, проФ., Стеве Тодоровића и других познаника и пријатеља покојникових ; белешке из архива минпстарства,

просвете о службовању Ђурпну; белешчице, растурене по некролозима и бпографским покушајима; моје познанство и друговање с ток, Ђуром,