Годишњица Николе Чупића

155

једна проста Мљетчанка, која није знала пп читати ни писати, заузимала место султаније у харему песниковом.

И овај дивљи и весели живот био је од уплива на песму Бајронову. Болом и тугом бојио је он, до тог времена, своје описе света и живота људског; од сад, он као хумориста и весели демон описује свет и живот. Европски свет неби читао лепи хумористички спев »Бепо« у ком је описан весели карневалски живот Мљечана, а на сву прилику, Европа неби имала ни једини, прави епос деветнаестог века — »Дон-жуана«, да Бајрон није био у Италији, и није живео животом њеним.

Пријатељи, а нарочито Шелеј, радили су све што су могли, да Бајрона спасу таквог развратног живота, у ком се упропашћује и време и новац и здравље, по да га наговоре, да се врати кући, у Енглеску. Све је било узалуд. На против, да раскрсти, за навек, с отаџбином он је продао своје добро Нјустедеби. Шјега је бунила сама помисао, да ће га мртва, може бити, однети у ћивтинску земљу — Енглеску.

Што пријатељи нису могли учинити, учинила је: бар у пола, једна сила, пред којом се упорство Бајроново вазда ломило, — љуоав.

У Априлу 1809 год. а у салону једне госпође у Мљетцима, срео је се Бајрон, први пут, са једном женом, која је важнија од свих лругих у низу његових драга; која је више, но и која друга упливисала на живот, нарав и песму његову, и која је, после његове смрти, устала да брани, у знаменитим својим мемоарима, његов сјајан спомен од поруга и измишљених клевета његове законите жене и његових саотачаственика. Та жена била је гроФица Тереза Гвичиоли, из грофовске породице Гамба.

Грофица је имала 16 година и ол скора је била удата за грофа Гвичиолиа, који је имао 60 год. а пре те женидбе био већ два пута уловац.