Годишњица Николе Чупића

156

Први срет везао је песника чаром у каквом се свагда љубав рађа. Од тог времена, већину својих часова, провео је Бајрон, док је у Италији био, у друштву Гвичиолиеве. Из најпре љубазност грофова, а можда и нешто друкчији појми италијански о браку, него што су у другим земљама, дозвољавали су Бајрону, да походи грофицу по све дневно, док је она била у Мљетцима; да је посети, кад је с' мужем својим била на њиховим добрима код Равене; да с' њом заједно, путује по Италији. А кад су у интимности својој учинили и онај грех који је се, у оно време, и у Италији сматрао као грех; кад су се огрешили да у Мљетцима живе у једној кући, и кад се, због тога, увређени стари гроф отресао ненаравног брака, онда је Гвичиолиева увела свог пријатеља у кућу својих родитеља и живела је с' њим у друштву своје браће до његовог одласка из Италије.

Гвичиолиева је била знаменита личност за Бајрона. Она је њега спасла од ниских веза и распуштеног живота; оживела у њему веру у праву, истиниту љубав. Она је Бајрона преобразила. Од младићског школског доба, он је сад, први пут, истински љубио.

По извештајима савременика, Гвичиолиева је била необичне лепоте. Она је, необично за италијанско небо, била бела; очи су јој биле велике, црне и уморне; трепавица није било дужих од њених, а плава коса, у дугим смотцима, таласала јој је се низ плећа. Стаса је била нешто пунијег него што висина одобрава, али јој је Опста била савршена; уста не обично лепа, зуби бели пи лепи. Није могуће било гледати је а не дивити јој се; чути је кад говори, а не бити очаран. Њена љубазност и нежност исказивала је се у сваком акценту лепог италијанског језика.

На цео песнички рад Батронов после 1819 Гвичиалиева је имала великог уплива. Он је с' њом читао песнике