Годишњица Николе Чупића

169

овога века, сви европски велики песници подражавали су Бајрону. У другој половини овога века сви већи поаитички песници, својим осећањима и мислима, приближују се Шелеју.

Да останемо на Бајрону.

У свом личном карактеру Бајрон је имао црта за трагичног јунака и очајног песника свог века. Његова душа била је од различпих, а све силних осећања и сила, као да је природа сама хтела, да он буде мученик. Он је бпо страстан, тако, да за његове страсти добре или ружне човек нема мерила, а био је тако јаке воље, да је могао, још као дечко, командовати лицу да се смеје, кад му у телу жестоки болови рију. Био је милостива срца тако, да није било ничег његовог, што, беди других, неби жртвовао. У Италији, где се год заустављао, сиротиња га није никад заборавила. Био је тврдоглаво упоран ма с' каком силом да је дошао у сукоб, и волео је опасности, из чистог задовољства. У гледању на свет и живот био је подпуно реалиста. Нема песника мањег уображења од њега. Такав карактер није могао наћи мира у себи, нити остати дуго у складу и љубави са људима и светом. У његовој младићској поезији, док је био још за школском клупом, већ, веје, нека, за године необична, меланхолија; неки цинизам, чак и у љубави, нека засићеност и не задовољство са животом. У седамнаестој својој години, хуче он већ за прошлошћу ! за пријатељима које је завист отргла; жали се на неискреност и непријатељство људи; на своју самоћу у сред вреве људске; и бегао би куд било из друштва људског.“

Како необична младост !

1, Види лепе странпцео Бајрону, у Теновој историји. Тат Н:-

вгоге Че Ја Пивгашге епгалзе ГУ. 335. стр. 2, Види ћопгз ог Јфепезв овде онде.