Годишњица Николе Чупића

180

вољства. Уживао је у свему, а награђиван је болом или радошћу. Био је сама страст, роб сваке крајности. Рано још, у младости, оставио је Лара своје дворе и државину 2 Куд је отишао 2 Нико пије знао. Мало по мало, скоро се и заборавило на' њ кад, у један мах, евога где се враћа кући. Одкуд долази 2 одкуд тако напрасан повратак 2 Ко је онај, нежна лица, паж што га прати и с“ којим, изгледа, да је једино искрен Нико то незна. Узалудно би било питати га, јер Лара није радо причао о свом путовању и прошлости. Ако би ко улетео с“ таквим питањем, његово би се чело замрачило, и речи би постале скупље. Али, како је прерушен Лара, како је измењен дошао са странствовања у дворе својих отаца! Он је био у јеку мушком. Набрано чело говорило је о страстима, али страстима мипулим. У његовим цртама било је гордости, али није било више плама из ранијих дана. Хладан је био у држању, у говору саркастичан. Они, што су прилазили њему, осећали су тај сарказам и ако нису признавали да су рањени. Изгледало је, да у његовој души нема борбе од страсти, ни амбиције, ни славе, ни љубави, али се опажало, ди их у тим грудима није одавна нестало. Могло се, такођер, приметити, да на цртама његова лица, по кад кад сене неко дубоко осећање, али какво је оно2 било би узалудно описивати га. У младости је Лара имао више посла с“ људима; у овим годинама више је читао у књигама и често би се, по неколико дана, усамљивао, уклањао од људи. Тада би његове слуге, које је ретко призивао, слушале, до дубоко у ноћне часове, његаве брзе кораке по дугим мрачним ходницима. Зашто он не спава, кад цео свет одпочива 7 Зашто неможс да слуша музику 2 Зашто не трпи госта 2 Није све добро мислили су људи. Али где је узрок2 Неки су, може бити и нагађали, али би

прича била врло дугачка. Кад би Лара изашао из двора, у вече, ако би природа била мирна, блага или весела,