Годишњица Николе Чупића

194

ветници, да освете његов 60 и његове патње. Ту, на гробу цезара, ту у пустом циркусу, где је гладијатор, да увелича само за један моменат светковину Римљана, издисао у крви, а својим очима и срцем, био далеко, тамо, на Дунаву код своје колебе, међу својом децом. Ту, у срцу боног револуцијонара оживљава нада. То је очајнички пркос савременом деспотозму са гроба старог сјајног деспотизма, кад песник узвикује:!

» Још, слободо! Још се твоја застава, и ако поцепана лепрша и као громовига бура сече ваздух. Јек твоје трубе и ако је сад сломљен. још надјече, олују. О' твог дрвета нестало је цвета, кора му је секиром згуљена и оно изгледа слабо и незнатно. Али сок тече у њему, и семе је дубоко засејано и на саму Северу. Тако ће ооље пролеће слађи плод понети«.

Сам Бајрон рекао је, једном приликом,“ за »Чајлд Херолда« да му је то дело најбогатије мишљу; оно је, додаћемо ми, и данас најпопуларнији његов спев.

Сва карактеристична осећања Бајронова налазимо, у већој сплини и у јачој боји, у његовим драмским спевовима, нарочито у »МанФреду« и »Кајину«. Но

ТУ 9 «Хе; Егведот ! уве ћу ђаппег, (огп ђиг Путас «Уутвалтав ИКке ће ипдег — згогга агалпз| (ће хлад. „Тћу тштрег-уосе; Фопећ ђгоскеп поу апа дуао „Тће Топдезве зШ | !ће гетрез; 1вауев Њећтд: „Тћу гтев ћабћ Тоз! из Њ]озвотв5 ада ће ппа «Оћорр'а ђу «ће ах, Јоокз гопећ апа ШШЏе уогћ. «Ваг гће зар Тазћв — апа згиП Фће зееа уе Поа »боп Феер, вуеп 1п (ће ђоззот ог ће погћ. «30 зћаћ а ђебег зрмпа ]езз ђијег [га ђете [огћ,

8, У писму свом пријатељу Хобхаусу „Тће шоз. апеии! о

ту сотпрозиопз».