Годишњица Николе Чупића

195

ми ћемо се на свакој његовој драми, по мало, задржати, јер свака од њих има по нешто, засебно, занимљиво.

Бајрон је писао осам драма и то по овом реду: »Манфреда 181:«, Марина Фалиера« 1820, »Сарданапла« »Два Фоскариа« »Кајина« »Небо и земљу« 1821, »Вернера« »Наказу преображену 1822«. Готово у свима тим драмама сретамо исте јунаке, које смо нашли у приповеткама, само што су они у друкчијим, више драмским приликама. Махом су то они исти очајници и болници. Готово би се за све њих могло рећи оно, што је добри попа у »Манфреду« рекао за МанФреда.

»То би могао бити диван створ. Његова је душа из славних чињеница, којима би његова силна енергија, могла дати чврстоће, само да су оне у мудром складу, али овако, како су, то ти је страшан хаос; светлост и тама, душа и блато, страсти и чисте мисли. Све то пзмешано и узбркано без каква циља, без каква реда.«!

У драмама, као и у свој другој поезији, Бајрон је лирски песник. Ми имамо, увек, пред собом његова лична осећања, а у свима главним јунацима, њега сама, да, разуме се, нешто прерађеног, нешто усавршеног у његовим властитим врлинама и страстима, јер ми данас имамо још мање права, него што су његови савременици имали, да пороке и грехове његових песничких јунака н пр. »Манфреда« или »Кајина« њему придевамо. Своје драме Бајрон није писао за театор, и ако се покушавало, узалуд, Пруга ЛИ.

«Та зћоџа ћауе ђееп а појје сгеабаг: ле

«Навћ аП (ће епегсу ућећ уошја ћауе таде

А гооду [тате ог сјопопвз ејетеп(з

Над „ћеу ђееп млзеју пипајеч: ав 1 5,

ТЕ 15 ап алући | сћаов — пеће аџа дагКпезз

Апа пипа апд диз! — апа раззопв апа риге ћасаћиз

Миха“ апа сопгепдте мићоц! епа ог огдег.