Годишњица Николе Чупића

217

рају. Шта сам, у том, ја кривг Ја нисам био рођен; ја нисам тражио да се родим, и не волем ово стање што сам рођењем наследио. Зашто мораде он уступити змији и. жениг Или кад је уступио, зашто да патиг Каква је ту његова кривица2 Дрво је било засађено и зашто није баш за њега2 Има само једна одговора на сва та питања. »Таква је била његова, воља а он је добар«. Одкуд ја то могу знати 2 Зато, што је свемоћан, морали следовати да је и свеблаг. Ја судим по плодовима, а они су грки, и моја је храна од грчине због греха и кривице другога, «

»Никад нисам могао помирити оно што сам видео с' оним што сам слушао. Мој отац и моја мајка говорили су ми о змијама, и о плоду ио дрвећу. Ја видим да Херувими, ватреним мачевима, чувају вратнице од оног што они својим рајем зову и одакле су они и ја истерани. Ја осећам тежину свакидањег рада и мисли, која ме не оставља. Ја гледам унаоколо, овај свет, у ком изгледа, да ја нисам ништа, с' мислима, које ничу у мени као да би могле владати свачим. Али, ја сам био сам што сам мислио. Та је несрећа била само моја. Мој је отац укроћен; моја је мати заборавила на душу што је њу дражила на жеђ за знањем, уз пркос вечном проклеству какво јој претијаше. Мој је брат вредно чобанче, које приноси првенце свога стада ономе који заповеда земљи, да нам не даје ништа без нашег 'зноја. Моја сестра Зилаха рани, раније од тица, да пева јутарњу химну, и моја Адаха, моја рођена и љубљена, и она не разуме мисао што ме заноси.«

. . . • . . . . · . . . . • . . . . . - · . . . .

»Ја бих волео да се с духовима дружим«:.

Ја о