Годишњица Николе Чупића

216

ћајима, и да раскинем са таквом, ропском, браћом и таквом љубављу, која ми оковима враћа.

За ту, такву тему, Бајрон је нашао причу на првим листовима библије. Кајин је био први бунтовник, т. ј. први човек, који је био слободног духа, који је се усудио да Свемоћноме погледа упорно у лице и изрече, да његово дело није савршено, да сили одрече правду.

Упорство Кајиново није онако величанствено, као Прометеово у трагедији Есхиловој или у класичкој причи, али је оно сродније и ближе осећању човечијем. Кајин је човек а није титан, и његов је 60 љући, јер потиче из противности, из не измирене узрујаности његових властитих душевних моћи; његове љубави, која га притеже људима и овоме свету и његовог духа, који не трпи окове, ма они били и окови љубави, Трагична судбина његова нема свршетка; она је вечита, јер јој је узрок у самој организацији човечије природе, и не свршача се његовом смрћу, него прелази на његово поколење, на цео род људски.

Особене лепоте дају овом спеву идилске прилике патријархалног живота, прве људске Фамилије, како нам их библија описује и какве је песник умео изредном вештином репродуковати. Све су личности, у спеву, онако наивне, какве се само у патријархалном добу, на првом културном ступњу људства, замислити могу. И Кајин се, у том, не одваја од других личности његове околине, ничим другим, до већом оштрином разума, и већом смелошћу. Он је скептик, јер види контрасте у природи, које његов разум не уме да помири; његово бунење, није бунење каквог науком и искуством наоружаног човека, него бунење једног чистог, простог детета природе.

»И ово је живот! — Ради! А зашто баш морам да радим 2 — Зато, што се мој отац није могао одржати у