Годишњица Николе Чупића

достојанству и власти, он је све то уживао, волео и злоупотребио«. У младости је »његова природа била таква, да би упропастила царство да га је наследио«'. Због његових младалачких странпутица, на које га је наглост темперамента и страсност наводила, а међу које се рачунати може и женидба његова са ћерком неког италијанског, прогнаног властелића, он је од оца свог истеран из куће и лишен наслеђа; а по смрти његова оца, један рођак његов дочепао је се оног што је њему. по праву, припадало. Како је тај рођак, гроф Страленхајм, био човек у власти и великих веза, то је Вернер био у опасности и за сам живот свој. Дванаест година је се он крио, под различним именима; био је допадао до највећих беда и невоља, у којима му је његова жена била једини друг и пријатељ. Најпосле је случај довео у један опали, стари замак, на граници Шлезије, тог »хладног и подмуклог рођака, који је своје« око држао на Верперу као змија на тици што се лепрша«,“ Вернера с' његовом женом, и њиховог сина Урлиха за ког се одавна није знало где је. Ту је за Вернера била велика опасност из које је ослобођен смрћу његова непријатеља ког је, као што је он истом доцније, дознао, пошто је дошао до својих наслеђа п титула, на своју несрећу, његов син Урлик убио, да спасе своје родитеље.

Поред све страсности, која је Вернера могла навести на по који грех, он је био, у основи, добре природе, и да је његова жена имала право кад је о њему, свом сину говорила »Ох он је добар, Не осуђуј га по његовим речима, него веруј, мени, која сам толико сносила с' њим и за њега, да је то само површина његове душе што

|, У/егпег !. аи