Годишњица Николе Чупића

291

чата под именом »мистерија«. — Ми смо пред великим потопом, о ком се говори у Мојсеовим књигама. Љубав је повезала људе и анђеле, свет и природу, небо и земљу. Јафет, син Нојев, љуби девојку од Кајинова племена, које је осуђено од Бога, да угине. Девојке Кајиновог племена љубе анђеле; анђели »очарани чудноватим страстима и понижени осећајима самртника« !' љубе смртне девојке. Али пред, тако љубављу преплетеном, васионом, стоји страховито решење неумитног Јехове: земља ће са свим што је на њој живо, осем мало избраних. пропасти; и љубав људи немоћна у борби са вечном силом, одјече у тузи, пркосу, протестима и проклињању. Анђели, из пркоса божијој вољи, постају демони. Јафет, у милости која му је учињена, да буде спашен од потопа, налази своју несрећу, јер он љуби свет што пропада. Анаха и њена сестра лете за демонима на којима је гњев божански, бацајући невесео и жудан поглед на миле очеве чадоре, на своје место рођења, на горе, земље и шуме, које већ почињу да тону у пропаст.

У спеву је вешто описан потоп у свој његовој страхоти и величанствености, а дају му лепоте и карактери Јафета, Анахе, Ахабомахе, Ирада ит. д., код којег сваког љубав узима свој друкчији облик.

Т. Вернер. Ова је трагедија, као и »Сарданапал« посвећена Гетеу. Предмет је узет из једне немачке приповетке, која је, у оно време, била популарна. За све јунаке задржао је песник, као што сам у предговору своје трагедије вели, црте, какве је нашао у приповетпи. Само је карактер Иде, једне нежне, сентименталне девојке, у тој трагедији, његов ориђиналан твор. Главни јунак, Вернер (или гроф Сигендорф) долази, својом нарављу и страсношћу, у фамилију Бајронових јунака. »Рођен у богаству,

1, „Убшпе жић збгапсе раззопз ап дЧеђахец „Ву тогја! [већпгз. . ...