Годишњица Николе Чупића

2 “2 с

Знала је латински, т ј. молитвеник; и грчки, пема сумње, бар писмена: Читала је Францеске романе, и ако јој Францески говор није био баш чист. Народном, шпанском језику, није поклањала велике бриге, бар јој је конферзација била мрачна. Мисли су њене биле теореме, а речи, проблеми, као да је држала, да мистеријозносг облагорођава. Ох! она је била савршена да јој није било равне. Права светиња ! Узвишена високо изнад лукавих сила пакла, њен анђео хранитељ, пун поверења, одпустио је свој гарнизон; и најмањи њен покрет крећао је се тако тачно и тактично, као најбољи сахат из најбоље саџијнице. Судбина је хтела да она живи више од свог мужа — Дона Јоза, и да се сама брине о васпитању свог синчића — Дов-Жуана. Па како морално васпитање! Најмудрија међу женама, па пш између удовица, она се решила, да од Жуана начини пример човека. Он се морао вежбати у ритерским вештинама, за случај, ако би Његово Величанство краљевско ишло опет у рат; учио је јахати, борити се, пењати се на тврдиње—или бар на зидове калуђеричког манастира. Али што је Дона Инец највише желела и што је нарочито тражила од учених учитеља, које је за свог сина најмила, било је, да његово васпитање буде строго морално. Она је разбирала о свему, што ће он учити. Вештине, науке, ништа није требало да остане мистерија за Дон-Жуана, осем природне историје. У језицима, нарочито мртвим, у наукама, нарочито абстрактним, у вештинама, бар оним што су најдаље од обичне потребе, у свему том, он је био јако учен, само Дона Инец није трпила ни једну страницу, која би била мало раскалашнија (слободнија) или би говорила о множењу рода људског, да неби њен син постао порочан. Његове класичке студије задавале су јој нешто бриге, због скандалозне љубави богова и оогина; и његови учитељи били су принуђени, да адвокатишу за Вергилија

+

и Омера бар, јер се Дона Инец страшно бојала митологије.