Годишњица Николе Чупића

–

2 ~!

је он својим непријатељима, (јер ја вам ласкам, кад кажем да сте пси; они су много бољи од вас) Можете читати или не читати ово што сад пишем, да вам покажем, какви сте ви у сваком погледу; као што месец не застаје на лавеж курјака, тако пи светла муза неће сакрити ни један зрачак с' њена неба. — Урличите, дакле, у вашем беспосленом једу, дох вам она непрестано осветљава вашу мрачну стазу.«!

»С увредом или без увреде пријатеља или непријатеља, ја вам описујем ваш свет тачно, какав је. Ја се надам да није злочин, смехати се свачем, јер ја бих желео да знам, шта је, најпосле, то све, до маска«.5

И зар тај свет, тај живот није сав обмотан у лажр хоћете ли да се уверите, ајте, с јунаком овог спева кроз Европу. Застаните с' њим у његовој часној породици, у Севили, вароши славној због својих поморанаџа и девојака. Погледајте само његову мајку, Дона Инец! Како достојанствена слика! Она је учена жена; чувена својом памећу. Њено је пшамћење било прави рудник; целог је Калдерона и већи део Лопеа знала на памет, тако, да би глумца могла исправљати кад би што из улоге заборавио. Особито је волела математику, а њена особита врлина била је великодушност. Њена досетљивост, (јер се по кадшто окушавала у досеткама) била је баш права атичка; а кад би озбиљно говорила, у њеном говору било би нешто узвишено. У кратко, у свачем, може се готово рећи, Дона Инец је била изванредна. Из јутра је носила паркет, у вече свилу, у лето муслин и друкчије материје.

рог Јиапо у 7. о ИЕ

3, УП. песма.

«•“ • • • • 1 ћоре 1 15 по сте «То Јавећ ар а11 Шпезв: [ог Г лушћ [0 Кпом

«УУ ћаћ аПег а11 аге а11 Шшпез - ђига зћо.