Годишњица Николе Чупића

230

Клела је се свим, чим се клети може, да неће опрљати прстен што носи, нити допустити и једној жељи, коју разум не одобрава, да се у њеном срцу угњезди. И била је искрена.

Колико год памет, једне паметне жене, може имати снаге, Дона Јулија се борила са недозвољеним жељама и чувала се, да не поклизне. Али је Жуан оио млад, леп, а безобразно сунце греје врло топло у Шпанији. Ах срећнили сте вп народи на поштеноме северу!

Јулија је пала. Плачите све моралисте ! Нашто вам ваше беседе и ваши канони, кад их зрака сунчева подерати може 27

Ви говорите о верној, оданој, орачној љусави. Молим, нађите се у соби Дона Јулије, те саме јунакиње, над чијим падом плачете, оне ноћи, кад је њен муж с' патролом упрепашћује у загрљају са љубазником, Били је тада познали, кад она цичи, сикће, на свог мужа; кад плаче, кад се претвара, само да .. . сачува свог љубазника.

Ви причате о љубави, како је она анђелске природе, како се ње, ако је права, болови, страховања, ништа на свету не дотиче. Ах, ала варате друге и себе; та, једна кијавица, један назеб, један 60 у цревима или стомаку, окреше крила том вашем анђелском осећању, или тој божанској страсти !

» Жуан је морао ићи из Севиле на пут. Он је плакао, као што су Јевреји плакали на водама Вавилонским, сећајући се још Сијона; много је он плакао и уздиса,, и мислио, а слане сузе капљале су у слано море. Збогом моја Шпанијо! Збогом за дуго! Може бити да те неђу више видети; да ћу умрети као што је много изгнано срце умрло од жудње, да види на ново твоју обалу. 300гом моја мајко, збогом и ти моја слатка Јулијо — (овде је извукао, опет, њено писмо и прочитао га). И ох, ако

• 6