Годишњица Николе Чупића

довео јој је у неред сву пехоту, отео јој је нека утврђења, па је на неколико места и варош запалио; али сутра дан, 5. Агус. (нов) 25 Јула (ст.) нападне на њега изненадно принц Јевђеније са немачком коњицом и сву му војску разбије и растера. Турци изгубе ту сву своју ратну спрему, сву ратну касу са доста блага и око 30000 погинулих војника, и међ овима и свога главнокомандујућег, великог везира, Али-Пашу Ћумурџију, јаничарског агу и темишварског пашу. Остатак турске војске побегао је у нереду у Београд где су се Европљани заустављали и уређивали, а лруги су одступали и даље тежећи сваки своме завичају.

Ћумурџија је донесен у Београд и сахрањен у џамији султана (Сулејмана, поред Ибрајима-Паше, онога, што је закључио са савезницима, карловачки уговор о миру, па после умр'о у Београду, као београдски гувернер.

Јевђеније је послао одма у Беч Кевенхилера да извести цара о овој победи над Турцима, а он се је кренуо ома 10. Августа (нов) 30 Јула (ст) са свом војском на Темишвар. На путу овом изишло је предањ код Сенте, једно оделење турских спахија, али их је он брзо растерао па је одма за тим пао под Темишвар, опколио га, и одпочео тући. Београд-ки везир Мустава — Паша, похитао је са својом војском, Темишвару у помоћ, али Јевђеније сусретне и потуче и њега, те му се, у сљед овога, преда 13/2 Октобра (1716) нови командант Темишвара, МахмудПаша заједно са градом, који су Турци имали у својој власти пуних 164 године. Турска темишварска посада, испраћена је, према погодби о предаји, 17/6 Октобра у Београд.

По освојењу Темишвара, заузела је немачка војска 9 Новембра (нов) 28 Октоб. (ст) Панчево, а 15/4 и ст. м.

Нову Паланку.

Годишњица УП 16