Годишњица Николе Чупића

240

Сем ове војске у Банату, имала је Немачка, још

две мање војске, које су одвојено и засебно ишле против Турака на другим странама.

Једна је од ових војска била састављена од самих Срба, драговољаца, и ови су ишла, под управом капетана, Стевана Детина, из Ердеља у Влашку, и заузели део ове области турске до реке Алуте, и заробили господара Влашке, Николу Миврокордата који се је држао с' Турцима.

Друга немачка војска борила се је по Хрватској и по Босни, и ова је потукла једну турску војску у теснацима у Украјини и заузела је Градишку, Белику, Дервент, Хоџак, Добор, Дубицу, Перковицу и Острожац.

Неки делови ове војске кушали су да узму и Шабац и Нови али нису успели, и били су одбијени.

За све ово време био је у турској војсци, као њен заробљеник, немачки посланик у Цариграду, Франц Флајишман,. Њега су Турци задржали код себе као заробљеника, како им је саопштио оглас рата и вукли су га непрестано уза своју војску. Био је неко време ухашшен у Смедереву у граду а после је дуго држан у београдском граду у једно, кули, сигурно Небојши. Тек по паду Темишвара, и кад је Мохамед-Паша дошао из Темишвара у Београд, пустио га је овај из робовања и предао 28 (нов) 17 (ст) Октомбра немачким предстражама на Бановцима. Немци су га, кад је дошао у Беч, проводили церемонијално кроз многе улице бечке, обучена у богато турско одело, с' турбаном на глави, на бесном турском хату поред кога су трчали многи коњушари држећи руке на сапима коњским.

|. Спрема немачке војске за продужењга рата и за опсаду Београда.

Одмах по освојењу Темишвара Јевђеније је предао команду над војском генералу Мерсију, а он је отишао