Годишњица Николе Чупића

241

у Беч да се посаветује са царем и са ратним саветом о даљем раду и о продужењу рата с' погледом на постигнуте већ успехе. Савет је држан под председништвом царевим, а у њему су били многи генерали и оба виртембершка и бевернска принца. Није се овде сад ни већало о томе да ли да се продужи рат или не, јер се је ово разумевало готово само по себи после догађаја на Петроварадину и на Темишвару, већ је Београд био главан и готово једини предмет саветовања. Већина саветника мислили су да је Београд тако јак град, да ће бити тешко освојити га и узети; а било би опет незгодно по морал војске, упустити се у борбу око њега, а не узети га; па су за то предлагали: да се Београд опседне и блокира а немачка војска, да продре далеко у унутрашњост Србије, да се размести негди око Ниша и ту да сачека и потуче ону турску војску, што се је спремала, да дође у помоћ Београду; а и један део Флотиле немачке да оде да блокира и да бомбарда Оршаву, те овако да се Београд сасвим осами и примора на предају, без непосредне борбе на њему. Овако ће се, мислило се је у овоме савету, узети, без велике муке, и Београда и сва Орбија, те ће то бити накнада Немцима за њихове ратне трошкове а Турску ће то приморати да престане нападати на венецијанску републику, и да јој поврати отету јој Мореју.

Али се ово није допадало принцу Јевђенију. И Турци су још тада говорили: Анајолиде Багдад, Урумелиде Белград, што ће рећи: Багдад је Анадол, а Београд је Урумелија; а и Јевђенију је било познато: да је Београд највећи и најјачи град у свој турској царевини, и да ће, ако Немци освоје и узму Београд, добити с' њиме и целу Србију, па је за то предлагао: да се у продужењу рата с' Турцима сад, отпочне са борбом на Београду у цељи да се овај град освоји и отме.

16"