Годишњица Николе Чупића

247

сву кривицу на другога и за оно, зашто је само он био крив, па да ове и казни и смрћу и безчашћу, и ако су они само вршили његове обести и његове необуздане ћефове. Ал шта све то мари за њега; нек се само он одржи и даље на своме престолу.

Код Турака је било наступило опште расположење да се одустане од даљег ратовања, и да се закључи мир; и за ово су били згодни велики везири, као што су били Мустава-Паша и његов последник. Бостанџи-ГалибПиша, који су се често један за другим мењали и којима је било прече, да угађају серајским интригама и прохтевима него да се брину о користима царства, па после да им буде гајтан, награда за ово. Али је било тешко доћи до мира. Немци су постигли велике успехе, а било је изгледа да ће лако доћи до нових и још већих користи, па дају мир, али по цену, коју не сме да прими ни султан. Карло М| хоће ни више ни мање него Београд и уза њ' сву Србију.

Почињу да посредују на измирењу енглески и холандски посланици али ни они, ни да окуче од тога, да немачка у ма чему попусти. Турска је покушала да одвоји венецијанску републику од немачке, нудећи јој повољне услове мира али и ова ни да чује за то. И у Цариграду је жива мука. Хтео би се мир, а неће се цена по коју се он даје. Ахмед би преболео и Петроварадин и Темишвар, прежалио би и цео Банат, дао би и Бог зна какве новчане накнаде, али Београд, најјачу брану ислама и отоманске царевине, не сме ни да мисли, да да.

Изасланици турски, који су преговарали непосредно са немачком и са Венедигом вратили су се натраг, постиђени и празних руку.

Народни је понос увређен, Београд је драг ал скуп, и не даје се тако олако. И турско расположење за миром, почиње по мало да хладни.