Годишњица Николе Чупића

251

Предњи засебпи део града, што је заклањао варош, имао је дубоке и широке ровове, и иза њих, високе и јаке земљане бедеме; он је почињао на Сави, па је се протезао од прилике у виду полукруга, у испреламаним правим пругама, везаним и састављеним са Флешама и појединим редутима, — до на Дунав,

Од кад се је опазило, да ће немачка војска да опседне, да бије и да осваја Београд, Турци су радили и даље, и дању и ноћу, на оправкама и дотеривању појединих градских делова, и нису жалили ни труда ни новца, само да га начине довољно јаким, да би, ако се иначе не би могао сасвим да одбрани, а оно, бар, да опсада на њему што дуже траје, да би се тако могла да дочека војска, што се искупља и спрема да му дође у помоћ.

Магацини београдски били су препуњени муницијом, ратним материјалима, храном и свима другим потребама, које требају за обрану града и за издржање војске. На обема главним, и свима споредним градским линијама и бедемима, било је у довољном броју топова и других оруђа а и пољске артилерије.

И за борбу на води и обрану града са стране река, имали су Турци велику и јаку Флотилу, у којој је било око 70 различитих лађа, као: фрегата, полугалија, шајки и чамаца.

Посада градска имала је по некима 30 а по некима 40000 људи; међутим веровотни њен број изнеће до 29000 и то: 20000 јаничара, 4000 Арнаута, 3000 спахија и 2000 Татара.

Брижљиви и смотрени Турци у овој прилици удалили су и иселили из града, далеко у унутрашњост царевине своје, жене, децу, старце и немоћне и све, што није способно за обрану града или што би сметало јакој и упорној обрани. Нешто је овога света остало у граду,