Годишњица Николе Чупића

ал мало и у колико Немци доспеше да сместу да се све не исели.

'У. Сукоби и догађаји пре обновлења рата

Док су се на обема странама, преко зиме 1716 и 1717, и с' пролећа 1717 стварале и спремале овако велике војске, турски гарнизони у Оршави, у Београду и у Земуну испадали су често из својих градова, те чинили штете по околини; пљачкали, палили и клали где су кога дограбили, Генерал Мерси, командант војске на Дунаву, ојачао је због овога своју посаду у Панчеву и у Паланци па је пошао на Оршаву; но кад ову није могао да узме; он је посео Вршац и друга места, за која је мислио да ће их Турци напасти.

Ове мере предохране биле су и нужне аи помогле су доста, јер су Турци нападали једном са доста јаком силом на Панчево, но Немци су их одбили са знатним губитцима.

Тако исто упадали су Турци у Орем, и често са успехом. Кадкад су тамо потискивали они Немце а кадкад Немци њих. Но једном је испало Турцима за руком, те су допрли чак до Карловаца и спалили их.

Често су покушавали Турци да дођу Београду у помоћ са лађама и са храном са доњег Дунава, али су свагда одбијани и враћани натраг. Једном им је ухватила немачка војска код Панчева, 10 оваких лађа и две им је потопила.

Но Турци су им се за ово брзо осветили на другој страни.

Немци су били начинили у Панчеву магацине за храну и ове су пунили храном која се је довозила из Петроварадина Дунавом у Тису а одавде даље преко ритова и отока, у Панчево. Ове транспорте, требала је да прати и да чува пемачка Флотила. Но први овакав транспорт хране не хтеде да сачека флотилу која му је дола-