Годишњица Николе Чупића

је народно одело понајлепше, и да одаберемо и купимо костиме; а у једно да г. Тодоровић сними интереснијих типова што више.

Друштво је на целокупио спремање за изложбу одредило 200 дуката; а покојни Кнез Михаило, држећи да та сума не ће бити довољна, даде из своје касе 100 златних меџидија.

Ја и г. Ст. Тодоровић кренемо се на пут, ! Фебруара, преко Обреновца, Уба, Ваљева, Ужица, Чачка, Карановца (данашњег Краљева), Трстеника, Љубостиње, Крушевца, Алексинца, Ћуприје, Јагодине и Крагујевца па, на Страгаре, вратисмо се у Бео рад 20 Фебруара.

За тих 20 дана одабрали смо и купили шест потпуних костима, иг. Тодоровић је снимио преко 20 слика; Фотографија пак прибавили смо више од стотине.

Друштво је било задовољно нашом куповином.

И пошто је све то неко време било изложено у стану г. Тодоровића, спаковано је и, преко г. Рајевскога, рускога проте у Бечу, послано у Москву.

7 Априла 1867 дође из Москве од г. Дашкова депеша, у којој се, као гости на изложбу, поименце зову: г. г. Јован Гавриловић, Др Ј. Шафарик, ја, и Ст. Тодоровић. Српско Учено Друштво, примивши ту депешу, оддучи, да у Москву, на изложбу, као друштвени изасланици, иду: г. Др Ј. Шафарик, ја, иг. Стеван Тодоровић.

А како је од оних новаца, који су били одређени за набавку одела и слика за изложбу, претекло: 60 дуката, 15 меџидија, и 15 рубаља у сребру: то Друштво те повце, у име путнога трошка, подели нама тројици, свакоме по 20 дуката, 25 меџидија и по 5 рубаља у сребру.