Годишњица Николе Чупића

256

Марш овај био је веома трудан и тежак; ишло се је све кроз неке узине, а врућина је била ванредно велика. Зато се и није могло да оде даље, и зато је и сутрадан остала сва војска ту, и одмарала се.

Сад је било овде 37 баталиона пешака и 73 ескадрона коњице.

Одма је одвојено 3 баталиона пешака и 200 коњаника и послато на уток Дунавца под командом генерала Дисбаха, гди је подигнуто и једно утврђење (план ! В) ради снажније обрапе овог места.

13 (н. 2 (ст.) Јуна отишла је сва остала војска, даље; прешла је преко Тамиша и дошла у Опово. Овде је натоварио генерал Мерси, сву пехоту на лађе, на шајке и на састављене мостове делове, (чланке) па ју је 14 (н. 3 (ст. Јуна спустио у Дунав за 1/2 сата под Панчевом. Она остала војска што је ишла сувим, стигла је истог дана за 1 сат близу Панчева.

Једна од оне три ратне лађе, што су ишле, прве напред, наместила се је према ушћу Тамиша у Дунав, баш на оно место, поред кога би морало да прође све што Дунавом плови. Оне друге две ратне лађе, зауставиле су се са својим ораницама и шајкама, испод ова три острова, лево и десно према селу Винчи (МУушивећ) гди ће се доцније да намести мост. Овако размештене ове три ратне лађе, могле су згодно да се бране и са стране Београда а и оздо са стране Смедерева, ако би и одовуд дошле и напале их оне турске лађе, што иду из Оршаве, а тако размештене заклањале су и бокове своје војске која се је искрцавала из других лађа које су пловиле и на Дунав избијале, на панчевачку страну Дунава.

До пре неки дан, слабо је ко и знао за тај незнани Дунавац и за тај плитки Тамиш, а сад плове по њима највеће речне, ратне лађе, натоварене са по 40 и 50 топова

и са толиком војском.