Годишњица Николе Чупића

257

Па како да није истина, да је »воља моћ« и да се све може само кад се хоће.

Турци су сад престрављено и уплашено гледали Дунаво, покривено и посуто толиким великим и малим лађама, шалупама, ораницама, шајкама и чамцима, л знали су да поред Београда, тог јединог воденог пута, није пропловио ни један чамац, ни један чун, а турска се је Флота кукавички крила иза острова или је бегала Београду или Смедереву. Турци су замишљали на Панчеву оно мало немачке војске, што је генерал Мерсије до сад ту имао, па су, не надајући се никаквој опасности с те стране, силом подигли на супротној —- српској — страни, једну малу батерију; а сад гледе као упропашћени, како куља из Тамиша безброј лађа и шајака; како лађе, рекао би човек, једна другу јуре и гоне, као да шајкаши возе и веслају у опкладу; како се Тамиш пенуши од удара витких весала, а обале Дунава одјекују веселим узвицима. храбрих матроза. И они — Турци — сад тек хитају у масама на српске висове крај Дунава, да спрече Немцима прелазак у Србију. Преко целе ноћи, стражарили су дуж Дунава крај многобројних ватара из српских гора, ал то ни мало није узнемиривало немачку војску и она се је преко целе ноћи, живо спремала, да сутра рано броди преко Дунава.

Принц Јевђеније, наредио је, да се одма сутрадан прелази преко Дунава, и то: да пређе прво генерал Мерси са 24 компаније гренадира, 27 пешачких баталиона и са 6 пољских топова на лађама; да ови одма заузму на српској страни згодне положаје за обрану и за заштиту војске која ће за њима да се превози а после, и кад се намести мост, за обрану војске која ће преко њега да прелази и да иде у Србију.

Избор генерала Мерсија за управу са превозом трупа, сусрео се је са најживљим Мерсијевим жељама,

1