Годишњица Николе Чупића

ај

а и био је најбољи и најприличнији, јер је вредан, енергичан и одличан генерал Мерси, знао већ, која су места најзгоднија за превоз, која за намештање моста, као и који су најбољи положаји на српској страни, које треба одма заузети, па да се лако противстане свакој турској навали и сузбијању.

Ноћу између !Хи 15 (н) 3 и 4 (ст. Јуна, сва војска, што је била одређена да прво пређе у Србију, стајала је спремна, на дунавској обали; војници су добили хране за неколико дана а и муниције и шанчаних алата, а гранадири и нуждан број граната. Лађе су биле распоређене и за сваку се је знало ко ће у њој да се вози, и куда, која треба да плови.

Пред зору тога. дана (15 н. 4# ст. Јуна) чуо се је принц Јевђеније да у свом чадору сам собом говори: »тако је; тако нека буде«. Одмах затим издао је својим ађутантима ову заповест: »нека Флота буде спремна; генерал Мерси нека укрцава војску; ја ћу за један сат бити код њега« коју су они журно саопштили Мерсију.

У ово време кретала се је већ к' Дунаву и сва она пехота што је преноћила у логору близу Панчева. Четири регименте драгонера, стојале су распоређене дуж пута од Панчева до Дунава да одржавају и чувају ред. Топови су били размештени крај дунавске обале са сноп-

љем (Фашинамај, за топовске заклоне.

Све старешине, сви генерали, сви страни принчеви, драговољци, и све војсковође, чекали су главнокомандујућега на дунавској обали, и он је у заказани час био ту.

Мерси је извршио заповест. Трупе су биле у лађама заједно са својим генералима и командантима. Само је још он оно на обали и примао заповести и упутства од свога главнокомандујућега.