Годишњица Николе Чупића

" 959

Мртва је тишина. И Мерси улази у своју лађу. На његовој лађи развија се командантски барјак. Чује се само оштро шкрчање ленгерских чекрка и лагана лупа витких весала. Флота је пловила у највећој тишини. Ишла је све даље и даље. Један се је део одвојио и отишао на ушће Тамиша да пази на турску флотилу са стране Београда. Други се је спустио низ воду да обрани од флотиле из Оршаве и Смедерева. Трећи је јурио на супротну, српску страну.

Турци пуцају из топова са српске стране, ал њихова ђулад ја л пребаце, ја л не добаце, те на њих нико и не гледа.

Мерси је заповедио да све ћути као заливено, док год он не да знак да се са усклицима, изјаве осећаји радости и одушевлења. Па тако је и било. Весла се повијају под притиском дунавских валова и Флота немачка

"плови све ближе и ближе српској страни. Она је на по-

ливини Дунава и са Марсијеве лађе даје се уговорени знак једним топовским пуцњем. Одма за овим загрме топови са свију ратних лађа, и плотуни пушака са свију ораница и шајака; заставе се развијају, чује се глас труба и ударање добоша, а из војничких грла узвици радости и одушевлења.

Мерси истрже из руку једнога војника ашов и с' њиме весла; на њега се угледају официри, старешине и војници, и лађе није да плове него, реко би човек, лете.

Главнокомандујући гледа весело с' друге обале, маше на своју војску са распјатијем спаситеља, с' којим га је обдарио његов цар, при поласку из Беча, а војска му сретно стиже на српску страну, и скаче и искрцава се на српску обалу.

Први овај транспорт војске искрцао се је на једно место, пред којим је био велики један рит, те ју је овај