Годишњица Николе Чупића

260

чувао од оОлиског турског напада, за време искрцавања, што јој баш и није требало, јер су се оделења турске војске, што су до сад стражарила на српској обали, повукла у Београд, а одтурске флотиле, ни сједне стране није било ни трага ни гласа.

Ова је војска брзо излетала на висове крај Дунава и поседала је на овима, згодна места за обрану, а Флотила се је сва вратила на леву обалу Дунава те узела и превезла и други, а одма за овим и трећи транспорт војске заједно са главнокомандујућим и са свима другим командантима и страним принчевима и драговољцима.

У 10 сати пре подне, био је на српској обали, први, а у 7 сати у вече трећи и последњи транспорт, заједно са принцом Јевђенијем.

Одма, како је био пребачен преко Дунава онај први транспорт војске, отпочели су понтонири да граде мост на Дунаву, па је и овај био готов око пола ноћи. Она три острова, што су била у правцу моста, помогла су, те је мост лако и брзо саграђен, јер није био дугачак и није се на њега употребило више него 84 лађе.

Сутрадан (16 н. 5 ст. Јуна) прешао је преко Дунава по мосту неки остатак Мерсијевог корпуса, а за њиме сва кавалерија па и артилерија, а 17 н. 6 ст. и сва комора.

Тако је целокупна пемачка сила, била сва на српској земљи, деветог дана по поласку из Футога, рачунећи овде и маршеве и одморе и три лана прелажења преко Дунава. Сем јаке жеге једнога дана, све остало време било је добро и пријатно. Особито у време прелаза преко Дунава, било је време тихо а вода мирна. Ито, аи што Турци нису, готово, ни покушавали да прелаз преко Дунава спрече, или га бар отежају, и био је узрок, те Немци нису изгубили при овоме ни једног војника.