Годишњица Николе Чупића

Срби из околине Београда, као и они из Београда, које су Турци, сумњајући у њих и неверујући им, одвојили од својих кућа и отерали из Београда, почели су се искупљати и данас су се ставили у заштиту главнокомандујућега немачке војске. Принц Јевђеније примио их је лепо па населио све на оно острово на Сави— Циганлија — на коме је било већ једно мало селанце.

Овом приликом поновио је принц Јевђеније, свима командантима, заповест, која је била издата немачкој војсци још с' почетка пролећа, да поступајус турским заробљеницима благо и човечно, да неби друкчије огорчавали Турке да иони према Србима и другим Хришћанима, буду свирепи и нечовечни кад им ови падну у руке.

Мост на Дупаву према Винчи, преко кога се је прелазило из Баната у Србију, био је сад, кад је војска немачка, дошла под Београд, доста далеко. Зато јеми он сада дигнут са тога места и намештен према самој Кајабурни. Овде је употребљено за мост 127 лађа а намештање моста трајало је од 20 (нЈ 9 (ст.) до 25 (н.) 14 (ст.) Јуна.

Сад се је и Флотила немачка, нарочито она што је чувала мост од београдске турске флотиле, повукла ближе Београду и разместила слично ономе како је била размештена код моста на Винчи (план ГЕ, Е).

Сутрадан по размештају немачке војске по миријевским висовима, по Врачару и доле на Сави, одпочела је она и да се укопава у положајима које је била заузела и посела.

Принц Јевђеније замишљао се је већ између две турске војске, и то; једне са стране града, одакле га може нападати посада градска, и друге, с' противне стране, из унутрашњости Србије, одакле се је надао Ћуприлићу Нума-Паши, који, као што је познато иде Београду у помоћ са својих 200,000 војника; па је зато оградио своју