Годишњица Николе Чупића

265

војску утврћенима с' обе те стране, дакле са две утврђене линије.

Прва линија, и то: она, што је окренута лицем граду и која је чувала и бранила од напада градске посаде, (контрвалациона линија Копгамајанопз плеј, била је далеко од града за 1500 хвати од прилике, јер су Турци имали у граду врло велике топове па су чаки на овој даљини могли да бију. Ова је линија почињала доле на Сави између садање „Баре«— Венеције—и оног увојеног магацина« на обали савској, мало ниже испод садањег жељезничког, савског моста, па је пресецала савску дољу у правој линији, која је имала у средини два четворострана редута, и одатле се је пела на »врачарски плато« према »лудој кући« одакле је ишла даље, од прилике парелелно са оним делом »топчидерског насипа« што пролази поред војене академије, ударајући на »велику касарну« према »вознесенској цркви«, па на палилуску цркву позади »Ташмајдана« и даље средом »Палилулске Мале« више »палилулске касарне« одакле је слазила на Дунав близу Кајабурне, повијајући се свуда угнуто према Београду, те је тако изгледала као какав велики полукруг, који обухвата и опасује Београд од Саве па чак до Дунава.

Она друга линија, што је била окренута лицем к' унутрашњости Орбије а леђима к' граду — сиркумвалациона линија СпКкитуајабопз те — и која је бранила од војске турске што ће доћи у помоћ Београду, почињала је такође на Сави мало даље уз воду, од оне прве линије, па је као и прва, пресецала »Бару« у правој линији с' једним редутом на средини и ишла до виса, на коме је »луда кућа« и одавде, готово у истом правцу, даље, све гребеном врачарског висоравња што је окренут Мокролушком Потоку до на врх и на ивицу Миријевског